Јован Дробњак, ратар из Баранде, вратио је природу у своју башту и користи неколико хиљада година стару технологију првог орача на свету, осавремењену новим сазнањима. Није му потребна анализа земљишта, не користи пестициде, не стрепи од временских прилика, а ни расквашена земља му не смета, не окопава, не оре, нити риља.



Од првог орача, који је каменом мотиком обрађивао земљу, до савременог ратара, опремљеног најсавременијим машинама, протекло је више хиљада година. Пиродна земљорадња се ослањала на природу, на одржавање плодности земље. Она не трпи дубинско продирање у земљу и примену пестицида. Таквом исконском, а у исто време најмодернијом еколошком земљорадњом, бави се Јован Дробњак, машински техничар у пензији. На свом имању у Баранди производи поврће и воће без пестицида. До старог знања дошао је захваљујући супрузи Рускињи Еми Иванцовој, професорки математике у пензији, која је технологију обраде земљишта ефективним микоорганизмима (ЕМ) из Русије пренела у Србију.


У Русији је примењују 20 година, а у Јапану 30 година. Реч је о препарату “Бајкал ЕМ – 1”, који неколико пута убрзава процес стварања хумуса. Дебљина хумусног слоја се повећава за два до три пута, а органски отпад се претара у ЕМ компост већ за две до три недеље. Помаже повећању приноса поврћа за два до пет пута, житарица и крмног биља за 10 до 15 процената, док се код цвећа повећава број петељки са пупољцима и величина цветова. Уклања непријатне мирисе при разлагању органског отпада у јамама, као и у стајама. Користи се и у сточарству, нарочито живинарству и рибарству, јер код животиња нормализује микрофлору црева, што доводи до болље апсорпције хране.



На имању Дробњака били смо у прилици да видимо како настаје компост, како изгледа онај који је сазрео, али и да пробамо природне јагоде без трагова пестицида. Биле су чврсте, са веома лепим природним мирисом. Сазнали смо да се допуна земљишта компостом врши враћањем оних делова биљака које ратар не употреби за храну. То је најрентабилнија агротехника која даје високе приносе.



-Природном земљорадњом бавим се две године, а конвенционални пољопривредник био сам дванаест година. У првој години правио сам компост, а плодови су стигли у другој години. Тако сам брзо уочио разлику у укусу мог поврћа и воћа и оног произведеног конвенционалин путем. Имам башту од 10 ари за потребе своје породице. У првој години примене нисмо знали колико ће приноси бити високи, па смо кромпир морали да делимо рођацима и комшијама. Прошле године смо засејали две леје кромпира, 25 квадратних метара земљишта, а произвели смо 400 килограма кромпира, што је рекордан принос имајући у виду класичну пољопривреду. Мени није потребна анализа земљишта, биљке су здраве, нема болести. Кромпир не прскам против златица, терам их биљком бухачем, коју сам посејао између две леје. Кад је почео да цвета нисмо нашли ниједну златицу. Кромпир додатно штитимо поменутим препаратом “Бајкалом” који уништава младе златице, које добијају црну боју, а старе одлете – прича нам Јован о двогодишњем искуству и раду на њиви без зноја и замора.



Наш домаћин нам је посведочио да је пшеница прскана “Бајкалом”, који може да се користи и у индустријској производњи, квалитетнија од оне произведене конвенционалним путем. Поносан је што је наставио нешто што је започео први руски агроном Иван Овсенски још 1890. године. Он је почео са плитком обрадом земљишта која се показала врло ефикасна. За време руске револуције убијен је због тога што је власт имала друге интересе. Дробњак је негласио да је технологија са микроорганизмима заслуга и Јапанца Теруоа Хига, који је проучавао око 3.000 различитих микроорганизама, док није издвојио 80. Спојио је аеробне бактерије ( расту у присуству ваздуха) и анаеробне (живе без присуства кисеоника) у једној бочици. ЕМ технологија користи искуства и других ратара. Глади не би било у свету да ратари познају систем обраде Џекоба Митлајдера, научника из Америке. Он је закључио да поврће треба гајити у лејама које су размакнуте једна од друге и да петочлана породица може да се прехрани обрађујући пет ари на приодан начин.



-Многи не знају да 95 одсто хране биљка узима из ваздуха, а само пет посто из земље, а то су само минерали, калијум, калцијом и фосфор. Кад има довољно микроорганизама биљке могу да се хране минералима. У сваком земљишту, кажу руски научници, има довољно минерала, само је потребна природна обрада – каже Дробњак, који је недавно добио сертификат Пољопривредног факутета у Земуну, који потрврђује квалитет микробиолошког ђубрива и одобрава промет. Извештај о извршеном испитивању потписали су декан проф. др Милица Петровић, проф др Вера Раичевић и доцент др Блажо Лалевић.



Питали смо нашег ратара шта је суштина агротехнике и ефективне земљорадње?

-Тло је површински покривач земље – симбиоза заједнички живот биљака и живих организама. Оно се састоји од остатака биљака, живих организама ( црва, глисти, гљивица, плесни, микроба и бактерија), који живе у површинском слоју земље, захваљујући остацима биљног и животњског света. На тај начин тло је живо, стално се обнавља и регенерише животним процесима биљака и животиња. Ако површински слој земље не садржи у себи биљне и животњске остатке онда се он не може звати погодним тлом. То је само земљиште које се састоји од разних минерала. Само се земљиште обогаћено остацима биљног и животињског света, живим организмима и њиховим излучевинама може назвати погодно тло или добра земља. Биљке гајене “хемијом” добијају само комплекс неких хемијских елемената, а не све састојке природних огранских једињења. Такве биљке немају природан укус, мирис и витамински састав, лоше су за складиштење и могу бити опасне по човеково здравље – објашњава Дробњак.


Руски научник Василиј Васиљевич Докучајев, геолог, оснивач савремене педологије, тврдио је да нема лоше земље, него само лоших газда. То значи да плодност било ког земљишта зависи од тога како овај или онај газда обрађује земљу.




Вера Понти
Текст преузет са https://www.znanjenapoklon.rs/